A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Када кажем наука и вера, мислим на...

Разговор са проф. др Максимом (Васиљевићем), епископом западноамеричким

Ви сте, преосвећени владико, истовремено епископ и редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, дакле неко ко у свом животу стваралачки и активно спаја веру и науку. У духу наслова интервјуа ”Када кажем наука и вера, мислим на... ” који је Ваш одговор?

Одговор: Помислим одмах на Св. Григорија Богослова из IV века, који је био теолог, научник и епископ, и који је човека назвао „животиња у процесу обожења“ (изворно: ζῷον θεούμενον). Као биће које се драматично креће у две равни постојања, човек је заиста „обожујућа се животиња“, са свим импликацијама које та синтагма повлачи. Ако је Св. Григорије тако назвао човека, зашто би један хришћанин XXI века имао проблем с тиме? Док биолошка наука приступа питању човека изучавајући његов психо-физички састав, дотле теологија о човеку дискутује као о „неодредивом бићу“ које се у потпуности може схватити само ако се постави у светло његове способности да се односи према изван-људским стварностима. Спаситељ је управо и дошао да нас избави „од проклетства закона“, од закона „себичних гена“ и моћи греха и смрти (уп. Гал. 3, 13; Јев. 2, 14–18) и да нам васпостави достојанство, дарујући нам живот истинити.

Read more ...

Живи живот није ”La La Land”

Разговор са Епископом западноамеричким Максимом из Лос Анђелеса о новим хришћанима и савременом америчком свету.

Стални круг идеја и дела,
стална открића, стални експеримент:
Одводе знању кретања, али не мировања;
знању говора, али не тишине;
знању речи али не Речи;
Све наше знање ближи нас нашем незнању,
Све наше незнање ближи нас смрти,
Али близина смрти не ближи нас Богу.
Где нам је Живот изгубљен у живљењу?
Где је мудрост изгубљена у знању?
Где је знање изгубљено у информацији?
Кругови неба у двадесетом веку
одводе нас даље од Бога
И све ближе прашини.”
Т.С. Елиот

Ваше Преосвештенство, ове стихове великог песника можда млади данас и најдубље искуствено осећају. Волели бисмо да са Вама поразговарамо о позицији и усмерењу младих људи у контексту вере која има непроцењиво благо смисла и истине непропадљивог живота. Ови стихови су дијагноза и увид у модерну болест: опхрваност досадом, духовну пустош и неуротично монотоне циклусе живота у мегалополисима савременог света – а са друге стране: Бог Живи и Истинити је са нама. Како га срести и упознати?

Одговор: Велики руски теолог о. Георгије Флоровски је упозоравао је да је могуће ”срести се” са Истином, но могуће је не срести се, и, штавише, могуће је срести се не са Истином. Наспрам ”трагичне личности хуманизма” стоји евхаристијска ипостас човека, како су нам је представили Оци Цркве, и ту егзистенцијално трагање сваког човека, па и модерног, налази испуњење. Евхаристијска радост, надахнута Васкрсењем као умртвљењем смрти, доводи до поскакивања од радости. У том смислy, можда би младом човеку годила и светоотачка идеја да Господ воли да се „игра“. Како каже Свети Максим Исповедник тумачећи стих Григорија Богослова „Јер суптилни Логос игра се у свим облицима, судећи своме свету како жели, сад на једном месту, сад на другом“. Е сад, древни људи су говорили да врлина тражи зној (φιλεῖ γάρ ἱδρῶτας ἡ ἀρετη), што значи да се врхунски домети напором освајају. Оно највредније се скрива, и не жели да се јефтино потроши. Причао ми један светогорац: На Светој Гори је добро то што нам је Богородица свима Мајка, па је Света Гора Богородичин Врт. Мајка нам допушта да се цело вече играмо, и осећаш да богослужење јесте једна игра која траје, и играш се, предајеш се, знојиш се, док се потпуно не исцрпиш.

Read more ...

Survivor of WW2 genocide: Why do people become so evil when every child's cry is the same?


Survivor of WW2 genocide: Why do people become so evil when every child's cry is the same?

“I witnessed how Ustasha skinned a man alive. Can you imagine?” says 90 year old Dobrila Kukolj and wipes her eyes with an already damp handkerchief. This is not the first time in our interview. As a child, she has seen a lot of evil during the genocide unleashed by the Independent State of Croatia in World War 2. Hundreds of thousands of mainly Serbs, Jews and Roma perished in the most bestial ways. Yet, only two years ago, I had no idea that this chapter of the war even existed. How was it possible that such crimes went unnoticed by the (what I consider educated) world?

Dobrila shows me a book of her memoirs: “I will leave them to my children to read and keep so that these events will not be forgotten. What is not written, did not happen,” she says and I immediately recall another of my interviews where Vasilje Karan - also a survivor of the same genocide and self-taught writer - listed through his two dozens of books he wrote in his later age. In fact, almost everybody I spoke to during my project had at least a testimony printed somewhere. So there is a lot written about it, I am thinking, maybe it just never left the region to be read by 'the rest'.

Read more ...

Јасеновачке жртве у молитвеном загрљају Цркве

Интервју са Епископом западноамеричким Максимом
Сербика Американа, 29. 01. 2017. године

Повод за овај разговор је текст објављен у нашем угледном дневном листу ”Политика” о отвореној изложби у Њујорку, која обележава 75 година од оснивања Јасеновца и која је најављена као највећа поставка о Јасеновцу која је приређена у иностранству. По ономе што смо имали прилике да прочитамо, стиче се утисак да је реч о импресивној организацији, како по важним учесницима из различитих држава, тако и по представницима важних институција.

Поменуте дневне новине често извештавају о многим заједничким и појединачним, на првом месту културним и уметничким догађајима и успесима Срба у Америци. Отуда се родила идеја код млађе генерације читалаца да Епископу западноамеричком Максиму предложе сарадњу и дијалог у форми интервјуа на различите савремене актуелне теме, друштвене појаве и уметничке токове. Интервјуе овог епископа смо имали прилике да читамо. Управо су ови интервјуи продубили жељу да на одређена питања чујемо и његово мишљење.

Ваше Преосвештенство, како Вам се чини наш предлог за овом врстом дијалога?
Одговор: Идеја је добра. Стојим вам на располагању.

Read more ...

Од дијаспоре се превише очекује

ИНТЕРВЈУ - ВЛАДИКА ЗАПАДНОАМЕРИЧКИ МАКСИМ

Епархија западноамеричка, вероватно је једна од ретких, ако не и једина епархија Српске православне цркве, која има заштитника права верника – епархијског омбудсмана. Недавно је на то, званичним саопштењем, и подсетила пре свега своје вернике. Повод је био хапшење једног свештеника ове епархије под оптужбом за недозвољене сексуалне радње с малолетном особом. Епархија је саопштила да „свако ко је евентуално био, или познаје некога ко је био, жртва злостављања неког од чланова епархијског клира, запослених или волонтера у Цркви, требало би прво да контактира полицију, а потом да случај пријави, поверљиво, и епархијском омбудсману на број +1415...”. У разговору за „Политику“, владика западноамерички Максим, објашњава да је епархијски омбудсман стручњак, правни и канонски.

Read more ...

Милош Растовић: Ако следимо пут наших великана има наде за нас

Милош Растовић је недавно боравио у Београду, где је као учесник манифестације Дани дијаспоре на универзитету Сингидунум, говорио о вишедеценијском залагању Српског народног савеза за бољитак српског народа кроз разне видове помоћи појединцима и организацијама, истакавши жељу да градимо мостове између дијаспоре и матице без обзира на ком континенту живимо, показујући да смо једно јединствено национално биће.

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво на тлу Америке, пролазило је, сигурно, кроз разне периоде, искушења... Како бисте, са ове временске дистанце, нашим читаоцима објаснили који су најважнији моменти у раду ове организације, којим начелима и циљевима се водила и води?

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века српски исељеници су долазили у Америку у великом броју јер је она била „обећана земља" која им је нудила економски просперитет и политичке и верске слободе. Велики број исељеника је радио тешке физичке послове у рудницима и челичанама, без права на заштиту на раду и без финансијске сигурности за себе и своје породице. У циљу заштите права радника, Сава Хајдин је 1901. године у Питсбургу уз подршку Николе Тесле, српског научника и проналазача, основао Српски православни савез Србобран и постао њен први председник. Хајдин је желео да организација постане центар српства и светосавске традиције у Америци тј. духовни дом српских исељеника.

Read more ...

Владика Григорије: Тврдош

О херцеговачком манастиру Тврдош у недељној Политици од 24. јула 2016, приповеда Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије (Дурић)

Свијет је чудесан и неописив. Дотакнути његовом љепотом, понекад успијевамо описати један његов дјелић, с већим или мањим успјехом. Постоје ипак мјеста у овом свијету која није једноставно описати. Тако ме је одувијек чудила немоћ, с једне, и жеља, с друге стране, да опишем манастир Тврдош. Тврдош би био занимљив многима, а посебно сликарима, историчарима, археолозима, писцима.

Манастир је саграђен на мјесту гдје је ток Требишњице најмирнији и истовремено најдубљи и најснажнији. Пратећи пут од Требиња према Тврдошу, Требишњица струји кроз поље, засијецајући га попут сребрних нити под сунцем. У прољеће, храњено њеним водама, поље је зелено и јарко црвено од безброј цвјеталих булки. Безбрижни крајолик, импресиван у бистрини боја, ивиче ћутљива, камена брда, чувајући га од остатка свијета. Иза гребена, који штити манастир од сјеверних и источних вјетрова, ријека изненадно и тихо тече право према Тврдошу и бива мирна и нечујна, да би, чим прође манастир, опет текла брзо и снажно. С југа је манастир благо заштићен малим узвишењем и Требињском шумом, а са сjевера узвишеним каменим гребеном, планином, некад шумовитим Кличањем, које се органски везује за Леотар. Тако ушушкан на тврдој стијени стоји манастир Тврдош.

Јутра у манастиру Тврдош свићу реска и хладњикава. Она су право благо у току љетњих дана и жеге, кад се чује стидљиви цвркут птица, стишаног вјетра који носи ваздух пун морског јода и органских талога океана, здруженог са ароматима боровог честара и вријеска. На први звук клепала, када монаси журно устају из својих постеља и спремају се за јутарњу службу, по Tребињском пољу још има росе. Пут од Требиња ка Поповом пољу сив је и миран, као и пратиља му у вијугању, зелена као маховина, Требишњица, око које се у тај час почињу скупљати чапље, галебови и гњурци.

Read more ...

More Articles ...

People Directory

Father Mateja Matejić

Mateja Matejić (born 1924) (Serbian Cyrillic: Матеја Матејић) - Priest of Serbian Orthodox Church, emigrant since 1945, and the Professor Emeritus of Slavic languages and Literatures at Ohio State University. Matejic graduated from the Slavic Department in the USA where he received his Ph.D.

Mateja Matejić is a founder of the Chilandar scientific project at the Ohio State University in Columbus, where he has been teaching Slavic languages since 1968. He is a founder and director of the publishing house Kosovo, as well as the editor of the Path of Orthodoxy magazine.

. Read more ...

Publishing

In the Mirror

A Collection of Iconographic Essays and Illustrations

By Fr. Stamatis Skliris

The Serbian Orthodox Diocese of Western America is pleased to announce the publication of an outstanding book by Fr. Stamatis Skliris, a disciple of the great twentieth-century theologians Archimandrite Justin Popovich and Bishop Athanasius Yevtich. Fr. Stamatis is a parish priest in Athens and is renowned as an iconographer and as a writer and lecturer on Byzantine iconography.

In the Mirror is the second of a planned collection of works of contemporary theologians. It is an anthology of Fr. Stamatis’ articles which have appeared in Greek and Serbian. In it, he combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant expression of faith through the experience of Christ in the Church. The book is adorned with more than 200 striking icons and illustrations by Fr. Stamatis.

Read more ...